Sado mazo – porno avanture
Užasno me loži ideja da sam za nju inferiorno, bespolno biće, po rangu ispod kućnih ljubimaca, sa izvandernim talentom za čišćenje i poliranje Njene obuće jezikom. Često sam joj služio kao stočić na kome je odmarala noge dok je čitala o Hajdnovoj biografiji, koristeći moja usta kao zamenu za pepeljaru da gurne gumeni kurac ili vibrator. Par ožiljaka koja su mi ostali od opekotina od cigareta dobar su pokazatelj u čemu sam dobar. Nije joj bilo strano ni da mi oko glave obmota plastičnu foliju i testira moje granice i sposobnosti zadržavanja daha, a posle takvih užitaka koje mi je Gospodarica priređivala skoro po pravilu bih iskusio neku čudnu i drugačiju vrstu orgazma – kao da sam svršavao ”iznutra”, u sebi, i naučio gde je moje mesto u ovom svetu i hijerarhiji. Ako bi se desilo da duže ostanem kod nje gladan, sakupila bi neke ostatke hrane koje bi inače bacila, mrvice, ostatke plastičnih pakovanja hrane i sve to bi ponekad pomešala sa mojim ili svojim urinom i naterala me da iskapim to iz činije, na podu, kako mi i dolikuje. Tako Gospodarica vodi računa o meni – a podrazumeva se da ljudska hrana ne sme biti protraćena na napaćeno stvorenje poput mene.
Gospodarici su povremeno dolazili Muškarci (kojima sam morao da se obaraćam sa Gospodine) koji su zadovoljavali njene seksualne potrebe posle čega se podrazumevalo da njima moram da ispunjavam sve hirove, kao i Njoj. Dešavalo se i da Gospoda, nakon što zadovolje Gospodaricu, svrše na pod i da me gospodarica natera da očistim njihovu Superiornu Spermu svojim jezikom, što je bilo najodvratnije iskustvo, ali sam istovremeno znao šta me očekuje ako odbijem da izvršim naređenje. Ipak, mislim da je najbolnije i nauzbudljivije iskustvo bilo kada me je primorala da zimi, na – 15 stepeni, izađem na njenu terasu potpuno go, sa čepom u čmaru, kavezom na klići i stipaljkama na bradavicama, usnama i nosu i preklinjem je klečeći da mi dozvoli da se vratim unutra. Dobio sam nekoliko promrzlina i takvo ekstatično iskustvo ne bih menjao ni za šta na svetu.
Inače, na časovima kod Gospodarice se ponašam normalno i nikad niko ne bi pretpostavio šta sam zapravo. Da li sam perverzno sado mazohisticko čudovište? Možda. Ali, kada na časovima uhvatim povremeno Gospodaričin ledeni pogled i oštrinu glasa koja me asocira na sve što sam podneo u ime njenog zadovoljstva, shvatam da je vredelo izdržati sve što sam morao da izdržim i sve što ću tek morati.
